I oči su izložene promenama i jednako ugrožene kao i bilo koji drugi organ u telu.
Pa ipak, jako malo se zaista zna o mnogim opasnostima i uzrocima problema sa vidom, sve dok ne bude kasno. Oči prirodno stare, ali postoje i bolesti savremenog čoveka koje pogoršavaju delikatno funkcionisanje oka.
Da bi se oči sačuvale važno je znati korake prevencije i koje preglede treba odraditi da bi se ustanovilo oštećenje i pratile neke situacije.
Kako osetiti očni pritisak? Šta kada se oči umore? Zašto se pregleda očno dno? Kako najčešće oštećujemo vid?
Pročitajte tekst i saznajte sve detalje koji će vam pomoći da sačuvate bistrinu u pogledu i oštrinu za najsitnije detalje.
Zbog čega oči slabe?
Vid se prirodno menja, ali i slabi kada su oči previše opterećenje tokom svakodnevnih aktivnosti.
Pored bolesti i urođenih promena, predug rad ispred kompjutera je treći, najveći uzročnih promena na očima. Ne samo da su oči predugo fokusirane na sitne podatke sa ekrana, već će i usporava prirodna funkcija treptanja kojim se oko prirodno vlaži.
Problem je i u tome što ekran emituje svetlost, a očima je naporno gledati sa male razdaljine u njega. Slično se događa kada gledamo u sijalicu, samo je ovo svetlo manje intenzivno, ali svejedno, jako šteti očima.
Pri tome, svetlo u prostoru takođe često bude loše, preslabo ili neprirodno jako pa se oči naprežu preko svake granice. Vremenom dolazi do trajnih promena u oštrini pa su neophodne naočare koje ublažavaju štetu i moraju se nositi doživotno.
Važno je na kontrole vida ići minimalno jednom godišnje, a ako je lekar otkrio prve znake problema, onda i češće da bi se pratilo slabljenje i razvoj bolesti.
Kako sprečiti probleme koje izaziva dugotrajan rad ispred kompjutera?
Većina promena se može sprečiti ako se o očima pravilno brine pre nego što nastanu trajne promene.
U slučaju da su oči crvene, suze, suve su, peckaju, važno je posetiti oftalmologa i uraditi kompletan pregled koji obuhvata i proveru da li je očni pritisak visok i koliko dugo pravi trajne probleme u oku.
Odmor tokom rada je jako bitan. Slično je kao i kod dugotrajnog čitanja knjige, onoliko koliko vremena sedite ispred računara, toliko sekundi napravite pauzu gledajuću u daljinu i tako odmoriti očni živac.
Važno je nositi odgovarajuće naočare za vid, ali i naočare za kompjuter. Bilo kog očnog lekara da pitate, svaki će potvrditi da i naočare za kompjuter moraju biti personalizovane i prilagođene položaju očiju pa se moraju kupiti samo nakon pregleda.
Isti saveti se preporučuju svim uzrastima jer rad na računaru pogađa sve generacije i jednako brzo dolazi do propadanja vida.
Kako osetiti očni pritisak?
U samom početku teško je imati prave naznake kako osetiti očni pritisak. Očni pritisak nastaje kada se promeni delikatna ravnoteža između proizvodnje tečnosti za vlaženje oka i njegove pravilne drenaže. Kao posledica toga dolazi do rasta pritiska u oku koji postepeno oštećuje očni živac.
Dugotrajan rad ispred kompjutera usporava prirodnu reakciju našeg tela, treptanje, pa se oči suše, crvene i podložniji smo infekcijama. Veliki problem je i postepen rast očnog pritiska i teško je osetiti ga kada je udružen sa zamorom očiju od predugog gledanja u monitor ekrana.
Ne postoji dilema kako osetiti očni pritisak ako dođe do njegove nagle promene jer će uslediti bol u oku, slab vid, bol u glavi…
Samo je oftalmolog stručan da da informaciju i zna kako osetiti očni pritisak. Postoje posebni aparati koji služe za kontaktno i beskontaktno merenje i samo se na ovakav način može detektovati.
Kontaktna metoda podrazumeva prislanjanje sonde na rožnjaču i upotrebu anestetika, a kod bezkontaktne rožnjača se ne dira. Oftalmolog će proceniti koja metoda je bolja i ustanoviti da li postoji potreba za lečenjem.
Dugotrajan pritisak može dovesti i do razvoja glaukoma i potencijalnog gubitka vida, a njegovo lečenje je brzo i jednostavno. Pritisak u oku se normalizuje ako se otkloni uzrok narušavanja ravnoteže i najčešće su potrebni antibiotici koji vraćaju zdravlje oku.
Zbog toga su redovni sistematski pregledi važni i najčešće otkrivaju probleme u začetku pa se lako leče i ne ostavljaju trajne posledice. Ne treba čekati na ozbiljnije simptome jer oni najčešće prate i trajne promene na osetljivom očnom živcu. To bi svakako trebalo izbeći pre trajnih promena.
Da li svaki oftalmolog raspolaže sa opremom za rano otkrivanje problema sa očima?
Svaka očna ordinacija bi trebalo da je u potpunosti opremljena za detaljne preglede i trebalo bi da ima opremu i za sve detaljne analize. Pre bilo kakvog pregleda treba znati u kakvu se kliniku prijavljujete i kakve preglede možete da ostvarite.
Bilo da pretražuje instagram profil i tagove, Google pretraživač koristeći upite „oftalmolog Banja Luka“, „oftalmolog Beograd“, „oftalmolog Podgorica“ ili bili koji evropski grad, važno je proveriti da li su i ne invazivne metode moguće i kako se pregledi vrše.
Treba pitati kako se pregleda očno dno, da li se koristi Goldmanov aparat uz anesteziju ili bez dodira – vazdušnim mlazom. Bilo da se za pregled traži oftalmolog Banja Luka ili drugi veći grad, izaberite onog koji donosi obe metode pa ako ne postoji problem sa rožnjačom da se ne koristi anestezija za merenje i povećava rizik od infekcije.
Vid je jedno od najosetljivijih čula, a izuzetno je važno za normalno funkcionisanje. Vremenom stari i menja se, ali i propada kada se o njemu ne vodi računa. Prevencijom se može postići mnogo u ublažavanju promena na očnom živcu i gubitku oštrine i fokusa, a redovnim kontrolnim pregledima odmah započeti lečenje sitnih promena koji mogu da prerastu u ozbiljna zdravstvena stanja.
Jedna od stvari koje se lako leče, ali teško uočavaju jeste i očni pritisak koji može da napravi veliki problem ako se ne leči. Da bi se otkrio problem važno je znati kako se oseti očni pritisak i kako se meri pravilno. Za ovo poslednje je potreban stručan očni lekar i opremljena oftalmološka ordinacija koje će brzo i lako iskoristiti različite terapeutske procedure pa brzo otkriti problem i pristupiti lečenju. Na ovaj način se pravilno čuvaju oči i minimizira šteta koju svesno ili ne svesno pravimo, a pravilno cenimo zdravlje koje nam je dato